Maša Kolanović: Poštovani kukci i druge jezive priče

Nakladnik: Profil, 2019.

PSX_20200517_213053

Zbirke priča u ovoj glavi nikad nisu izazivale neku značajnu reakciju. Postoje u tom polju neki časni izuzeci i oni uglavnom pripadaju nekim davnim vremenima. Možda u tim trenucima čitanja jednostavno nije uočeno ili možda autori priča nisu zapravo znali što bi s njima, ali mnoštvo pročitanih priča završavalo je tako da niti me bilo briga za likove niti što se s njima dogodilo. U zaborav bi plovili već u trenutku okretanja posljednje stranice.

Bez obzira na to što je u pitanju vrsta kraća od romana, rekao bih da za pisanje iste treba jedna malo jača doza hrabrosti. Dojma sam da, i ispravite me ako griješim, roman ne trpi toliko ograničenja koliko trpe zbirke priča. U nekoj mjeri upoznati čitatelja s likovima i situacijom u kojoj su se našli, zaokružiti priču i dati joj smisao u samo nekoliko stranica nezahvalan je posao.

20200517_212223_0000

Prvi kontakt s knjigom… ilustracije… naslov: Poštovani kukci i druge jezive priče. Neizbježna misao: ovo je sigurno nešto napisano u maniri Edgara Allana Poa i scenarij koji bi Tim Burton sigurno volio imati u svojim rukama.

Ne planiram romantizirati ove dojmove, baš kao što autorica nije romantizirala priče u ovoj zbirci.

Poštovani kukci sigurno su u jednom trenutku bili na putu prema deponiju mog sjećanja, baš kao mnoge zbirke priča prije nje. Trebalo je upiti priče, doživjeti ih. Na kraju je na već spomenutom deponiju završila moja pogrdna misao, ali ne i zbirka.

Jedna priča, druga priča, treća priča… preminula tetka iz grada prekrcanim turistima, škrinja sa stvarima pokojne majke, rat s teleoperaterima, rat s bankama, bezumlje u šoping centru… trenutak spoznaje! A zato su ove priče tako strašne! Ne, nije nikakav horor u pitanju… zapravo, ovisi kako gledate.

20200517_212251_0000

Zastrašujuće je shvatiti da, iako čitaš fiktivno djelo, u toliko situacija, negdje između redaka možeš pronaći situacije koje su ti bolno poznate. Možda neke slične si i sam proživio, možda si za njih negdje čuo, a možda si ih na svoje oči vidio i skrenuo pogled.

Svaka od priča je tako apsurdna, nadrealna a, s druge strane, savršeno opisuje kako izgleda svakodnevica nas i društva u kojem živimo. Gubimo li se u metežu informacija, ponuda, gužvi, kroz koje se bjesomučno probijamo po cijele dane? Dopuštamo li utapanje vlastitog identiteta u roju i zujanju tih nebrojenih kukaca?

20200517_212315_0000

Bez imalo ustručavanja i nepotrebnog uljepšavanja činjeničnog stanja, Maša Kolanović udara u samo mali fragment naše svakodnevice. Odlični uvodi, odlične radnje, odlično poentiranje. I da, nikako se ne smiju zaboraviti autoričine fantastične ilustracije kojima je obogatila i zornije dočarala svaku od priča.

Oni časni izuzeci spomenuti na početku ovog teksta? Dobili su još jedan homage. Da žive i stvaraju u današnje vrijeme, gotovo sigurno bi pisali nešto slično zbirci priča Maše Kolanović, Poštovani kukci.


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.